Eh,mozda nekome zvuci smesno,ali stvarno mi nedostaju Vampirski dnevnici.Mislim ja sam odrasla osoba,i razumem da je to samo fikcija,ali moja masta je cudo.
Od kada sam odgledala poslednju epizodu,ne mogu docekati 17.januar da pocne nova. Kao da mi u zivotu nesto fali?Mislim,ja ne mogu da objasnim ovaj osecaj,vrlo je moguce da nisam bas sva svoja.Ko ce znati.Jedino sto mogu da objasnim je to da uz njih pobegnem od svega.Izgubim se u njihovom svetu,osecam tugu,srecu,uzbudjenje kad i oni.Lakse je izgubiti se u masti bar na kratko.Najgore od svega je to sto mene niko ne razume!Ne razumeju moju potrebu da se izgubim,da pobegnem,da se odmorim,od svega.....Neko ce reci,da to nije normalno,ali tako je,neke stvari su jednostavne,druge ne.Uvek sam mogla da se izgubim u knjizi,sta god mi padne pod ruke,ja sam citala,i citala,i citala...Noci su mi prolazile tako.Ovo je prvi put da se to desava sa serijom.Da li sam ja NORMALNA?Ne znam,iskreno.Mozda je to samo moj ventil.Mozda?
Niko ne zna sta je u mojoj glavi.Nekada ne znam ni ja.Moje misli su zbrkane,ali tako je kad u svom zivotu nemate prijatelje,kojima mozete da se poverite.Pisem bez ikakvog reda i svrhe,pisem da bi mi bilo lakse,pisem zato sto imam osecaj da ce neko cuti..............
